Занимљивости

Камена пећ изненадила археологе

Панчево–После двомесечног боравка на терену археолози Народног музеја у Панчеву, сређују утиске и материјал са локалитета удаљеног двадесетак километара од Панчева у близини села Долова. Посебно изненађење изазвало је неколико налаза у средњовековном слоју.
–Најпре, изненадило нас је присуство кућне камене пећи, импозантних димензија, нађене у млађем хоризонту који припада периоду од 9.до 13. века. Овај својеврсни камин за загревање и припрему хране је у квадратној земуници димензија 3 пута 3 метра, а сама пећ је метар са метар. Домаћинима јебила потребна велика количина камена да је сазидају, а њега овде нема. То нам говори да, осим што су били земљорадници, сточари и риболовци да су и трговали и то са становништвом преко Дунава и северније око Вршачких планина. Колико знамо пронађена је само још једна таква –каже мр Војислав Ђорђевић, кустос археолог панчевачког Народног музеја.
Насеље је, иначе, организовано тако да су једном делу куће, а у другом се налази економски део са три груписане земљане пећи,што би могло да значи како каже Ђорђевић да су, још у оно време, имали неку врсту пекаре. Такође, пронађено је мноштво предмета свакодневне употребе, а посебно су интересантни „пршљенци” заправо замајци за вретена,што казује да су се бавили и ткачком кућном радиношћу.
Но,испод овог слоја, археолози су наишли и на неколико објеката за живот из старије антике (3–5. век). Комплетно су обрадили две земунице које показују необично градитељско умеће и навике локалног становништва.
–С обзиром на то да се њихова насеља налазе насупрот граница Римске империје, реч је о варварском становништву. Необични су подрумски простори,веома дубоко укопани, преко три метра у земљи испод земуница у којима су живели. Потпуно су озидани и вероватно су служили као својеврсни трапови за храну. У кућама –земуницама има, пак, калотастих пећи поплочаних ломљеном керамиком домаће, али и занатске производње са карактеристикама дачке традиције, којатакође није уобичајенана овим просторима. После ових станара, нема трагова насељавања, упркос чињеници да је ово изузетно повољно место за живот због непосредне близине воде –каже Ђорђевић.
Панчевачки археолози намеравају да наставе ископавања, а за наставак истраживања биће затражен новац од републичког ресорног министарства које је финансирало и досадашње радове. У међувремену неопходно је, кажу, стављање локалитета под заштиту и његова категоризација у културно добро.

Etno kuća SDAR 

Etno kuća SDAR je primer baštine i pokućanstva jednog vojvođanskog domaćinstva. Nalazi se u selu Dolovo nadomak Pančeva i kada je selo bilo u razvoju nosila je broj 3, pa se predpostavlja i da je treća kuća u selu koja je sagrađena. Izgrađena je  1725 god. vlasništvo je porodice Stajić. Zahvaljujući posledjnem potomku  Djordju Stajiću dobila svoju namenu i ponovo zaživela.On je uspeo donekle da nam  predstavi  kakva je bila kultura življenja u vremenu od kraja 18 veka do 2o veka.

Sagrađena je od naboja i prekrivena trskom, smatra se da je ognjište počelo iz centralnog dela ( koje je očuvano) i nakon toga  se širilo. Restauriana je delimično, gde je trska zamenjena crepom 1850 god.. U njoj su i dan danas ostali autentični delovi pokućanstava i privredne baštine. Ostale zgrade u dvorištu su takođe stare od 100 do 300 god.

Napravite mali izlet, svratite da vidite kako se nekada živelo.

Nasmejani domaćini će Vam ispičati po neku interesantnu priču koja se prenosi sa koleno na koleno, a vi ćete uživati i odmoriti dušu.

U južnom Banatu sve manje ovaca i ovčara

DOLOVO - Na južnobanatskim prostorima sve je manje ovčara koji se ozbiljno bave ovim poslom. Iz godine u godinu smanjuje se i broj ovaca. U Dolovu kod Pančeva, bilo je najviše ovčara danas ih ima jedva dvadeset i to sa manjim stadima.

U Dolovu je nekada svaka kuća držala ovce, bilo ih je oko 10.000, danas jedva 1.000. Zbog neisplativosti i neizvesnosti tek je dvadesetak porodica koje se bave ovčarstvom. Radislav Pavlov je jedan od malobrojnih. Ovčarstvom je počeo da se bavi 2007.godine , krenuo je sa nekoliko ovaca, danas ima stado od četrdeset. Iako u južnom Banatu ovčari najviše gaje cigaju za koju kažu da je najpogodnija za ravničarske krajeve on se odlučio za vitemberg.

Zarade u ovčarstvu može biti tek sa stadom od 100 do 150 ovaca,sa stadom od 50 tek se pokrivaju troškovi. Najveća zarada je od mesa odnosno prodaje jaganjaca. Dok se od sira i vune poslednjih godina ne može zaraditi.

U Pančevu, Opovu, Kovačici i Alibunaru, ima oko 10.000 ovaca. Da bi ih bilo više neophodno je, kako smatraju mnogi, razvijati tradicionalno pašnjačko ovčarstvo, i obezbediti siguran plasman proizvoda na inostrano tržište.

Najbrže stvorenje na planeti živi u okolini Pančeva u vikend naselju Leanka,na 8 kilometara od Dolova.

Naučnici su potvrdili da je najbrže stvorenje na planeti zapravo insekt koji se kod nas zove trčuljak, u Evropi ga zovu Tiger beetle ili tigar buba, a naziv na latinskom je cicindela hibrida.
Noge su im vitke i prilagođene za trčanje, pa su po tome i dobili narodni naziv – trčuljci.

Ovaj insekt živi u pesku i dostiže brzinu od neverovatnih 9 kilometara na čas!

Marius Olđa koji je poslednjih 30 godina radni vek proveo u Deliblatskoj peščari, jer njom gazduju „Banat šume“ gde je zaposlen, potvrdio je za Pančevo.MOJkraj.rs da u komšiluku živi ovaj najbrži insekt.

Trčuljak je vrsta insekta koja je u proseku između 2,5 i 3 cm, živi na peskovitom terenu. Pogodno stanište za njega su upravo peskoviti delovi iza crkve Vasilija Ostroškog, na Leanci, ali ga ima i u drugim delovima Peščare. Cicindela hibrida je jedna od najčešćih tigar-buba u Evropi i može se videti od aprila do oktobra na peskovitim staništima do 2.000 metara nadmorske visine, objasnio je Olđa.

Trčuljak, kako je ovaj insekt poznatiji u našem narodu, pripada velikoj familiji insekata koja sadrži više od 40.000 vrsta. 

Ivan Prvulj iz Dolova kaže da iako živi i u Španiji ili nekim delovima Amerike, oni Dolovci kažu da je njihova cicindela ne samo najbrža, nego i najlepša.

Većina vrsta trčuljaka, pa i ovaj u Leanci, su predatori i hrane se drugim insektima i drugim beskičmenjacima kao što su puževi ili gliste.

Geografsko rasprostranjenje ove familije je veoma široko, a aktivne su po noći.

      Барбарикум на доловима Долова

Насеобине варварских племена из антике и средњег века јединствене у широј околини....

Долово – На заталасаним пољима и дољама атара села које по њима и доби име – Долово, у доба антике и средњег века досељавала су се, живела и са њих нестајала варварска племена – Дачани, Сармати, Лимиганти и рани Словени. За собом су остављали све што су направили и имали, па тако на километар од данашњег насеља и простору некада сеоске циглане, тим археолога на челу са вишим кустосима панчевачког Народног музеја, мр Војиславом Ђорђевићем и Јеленом Ђорђевић, само у овогодишњој кампањи пројекта „Систематска археолошка ископавања локалитета Циглана у Долову”, који је финансијски подржало Министарство културе, у оквиру конкурса за заштиту археолошког наслеђа, пронашао је 50 земуница из античког периода и средњег века.

Прва истраживања на овом локалитету започела су још 2013. године сондирањем терена, а последње две у току су систематски радови. У широким ископима на простору од око 300 квадратних метара за три године откривено је и истражено више од 90 археолошких објеката и целина у оквиру неколико насеља из периода антике (3. до 5. века), раног (8. до 10.) и зрелог средњег века. По речима мр Војислава Ђорђевића локалитет је веома специфичан, налазиште богато, па и стратиграфски сложено, тако да и после неколико година рада на терену има још много посла, јер се преплићу трагови више племена у различитим периодима. „Пронашли смо више врста стамбених објеката, пре свега земунице укопане дубоко у лес и надземна станишта и економске јединице: трапове – оставе за храну, земљане калотасте пећи и ровове. Посебно је богат налаз покућства, посуђа, производа кућне радиности, па и заната, који се мери хиљадама комада, највише фрагмената грнчарије и другог покретног материјала. Бурно се живело на овом терену. То се пре свега односи на варварска племена која су живела у јужном Банату, у „барбарикуму”, у непосредној близини границе Римског царства и ране Византије. Објекти, који су укопани једни кроз друге, говоре нам о динамичном дешавањима и честим сменама популације”, каже мр Ђорђевић за „Политику”.

Простор је очигледно био погодан за живот због близине водотокова, који су се усекли у долове. Иако је насељавање очекивано, Ђорђевић указује да је мало истражених насеобина из доба антике, а ово доловачко је јединствено у широј околини. Тиме је истраживање значајније, јер ће сазнања о пронађеним објектима и предметима употпунити слику о људима који су у далекој прошлости боравили на овом простору.

Нажалост, највећи део налазишта је у великој мери уништен вишедеценијским радом пољске циглане, а преостали сачувани заузима око 2,5 хектара, што отвара могућности за даља систематска истраживања. „Налазиште је изузетно изложено ризицима. Археолошки слојеви и целине служе мештанима као позајмиште за глину и песак, те се константно поткопавају и урушавају. Локалитет је изложен и противзаконитим, па и криминалним деловањем „археолога” аматера, дивљих копача и детектораша, чије присуство је видљиво. Циљ овог пројекта јесте и заштита преосталог дела локалитета у што већој мери”, додаје мр Ђорђевић.

Ископавања на овом потесу, према проценама панчевачких археолога, може да траје и више од десет година. За сада, извесно је да ће бити настављена наредног лета, између осталог и зато што у Банату за сада нема насеља из тог времена која су истраживана у већем обиму. Пронађени материјал ће бити обрађен и конзервиран у панчевачком музеју, делом и изложен, што ће верују у Градској управи Панчева, по угледу на светске трендове потпомоћи и развој туристичког потенцијала града.